Proteklih dana smo obasuti pozivima o nesnosnom smradu na Plokitama, s tim da je najgore kraj pazarića i stambenih zgrada uz Vinkovačku ulicu.

– Molim vas, dođite, spasite nas da nas čuju! Ne znamo više što napraviti – nazvao nas je Ivan, stanar Plokita koji je mirovinu dočekao u kvadratima kraj osmoljetke.

Rekao nam je i da prvi put otkako tu živi mora držati prozore zatvorene jer mu je kćer plućna bolesnica. 

– Ne možemo disati od smrada. Ne možeš više ni dicu izvest isprid zgrade – kazao je Ivan.

Kad smo došli, bez pretjerivanja, toliki je smrad da oni slabijeg želuca teško mogu zadržati povraćanje.

– Neka dođe ovdje gospođa šta pravi parfeme, najbolje bi joj bilo – raspoložen je bio prodavač Dragan. 

Odmahuje rukom i kaže kako tu nema pomoći.

U kiosku do Čaglja sumnjaju da su radovi uopće dobro izvedeni.

– Ma, ovo vam negdi curi i ostalo dole i sad smrdi. Kad smo koristili normalne kontejnere, ništa od ovog nije bilo. Pljunite me ako više neko i koristi ove za biootpad jer ga ne možeš od gadosti ni otvoriti. Ovo je osta smrad ispod – uvjeren je Mate.

Prodavačica nam pokazuje svoje voće i povrće i roj muha.

– Nemojte me slikat, ionako se ljudi ne približavaju od smrada, još kad vide muve. Ma, šta je ovo, majko moja! – zavapila je.

Jedni druge i optužuju da se ‘svašta ubacuje’, krivi su mesari, prodavači…

– A, je? A kako prije nije smrdilo ovako?! Nemamo ništa drugo, nego šta i ranije. Zeznili su s radovima – mišljenja je Iva.

Čistoći smo poslali upit što misle napraviti s problemom spremnika, ali službeni odgovor nismo dobili. Neslužbeno smo saznali da su ‘locirali problematične lokacije da će krenuti ‘isisavanje’, potom ispiranje, zatim stavljanje kemikalija naručenih iz Rijeke. Na koncu, jedna od najbitnijih stavki je i češće pražnjenje spremnika biootpada, što također planiraju.